Овај рад базира се на интерпретацији Тимофеја Докшицера „Концерта за
трубу и оркестар” Александре Пахмутове. Истраживање подразумијева сагледавање
специфичности солистичке дионице, са освртом на техничку проблематику и
функцију у цјелини. Поред изражених техничко-извођачких захтјева, које су
предуслов за успјешну интерпретацију, често сложене оркестарске дионице чине
оваква дјела изазовним за извођење.
Прије приступа таквој анализи било је нужно упознати се са животом и
стваралачким опусом композиторке Александре Пахмутове. Потом слиједи дио рада
који је базиран на живот и рад Тимофеја Докшицера, најистакнутијег солисте 20.
вијека, чија је каријера оставила неизбрисив траг на пољу трубачког опуса. За процес
овог истраживања било је потребно узети у обзир више концерата који су настали у
Русији у том периоду, карактеристике, различитости и утицаји на њихово
профилисање.
„Концерт за трубу и оркестар” Александре Пахмутове има важну улогу у
образовању трубача. Он захтијева широк опсег, стабилну интонацију, познавање
карактера и приступ стилским одликама периода у коме је дјело настало.
Овакав вид интерпретације и идеја самог концерта увијек имају запажену улогу међу
слушаоцима, првенствено зато што се темеље на раскошу динамике и мелодије.
Тема мастер рада базира се на техничкој проблематици, стилској и
интерпретативној анализи, при чему ће се подвући паралела између индивидуалистичког и
нормативног стила. Бави се истраживањем разлика између извођења у првој половини 20.
вијека и интерпретација концерта с акцентом на каденци у првом ставу, које се данас изводе
према нормама на аудицијама за оркестар. „Концерт за трубу и оркестар у ес-дуру”
специфичан је по томе што трубачима даје увид у све њихове недостатке и управо због тога
уврштен је на обавезни репертоар сваког трубача.
Да би се сагледала комплетна анализа концерта било је важно осврнути се на историјат
његовог настанка у класичној ери, као и на упознавање са претечом модерне трубе, односно
трубе са клапнама, која ће отворити пут хроматици инструмента, што је даље резултирало
настанку Хајдновог концерта.
Неопходно је било упознати се са животом и стваралаштвом Јозефа Хајдна, јер је оставио
неизбрисив траг не само у трубачком опусу него и у комплетној музичкој заоставштини
која је постала темељ класичне музике.
„Концерт за трубу и оркестар у ес-дуру” увијек ће имати пажњу публике у концертним
салама, који ће кроз будуће вијекове бити радо слушан.
У овом раду анализира се нова стратегија обуздавања коју САД примјењују како би нанијеле стратешки пораз Русији у Евроазији. Упориште стратегије обуздавања свакако су радови класика англо-америчке геополитичке школе.
С. Чворо, М. Чворо, Д. Алексић, M. Malinović, Прва награда на 33. Међународном салону урбанизма у категорији Студентски радови Архитектонска реинтерпретација старог утврђења и рударског насеља Брсково, 2024. Ментори: проф. др Саша Чворо, проф. др Малина Чворо, проф. др Дубравко Алексић, проф. др Мирослав Малиновић. Студенти: Жељана Поповић, Мирко Мајсторовић, Јулија Кандић, Расто Синадиновић, Маријана Макарић,, 33. Међународни салон урбанизма, Удружења урбаниста Србије, Бијељина, 2024.
Галина-Марија Мичич, Влияние Центра российских исследований Университета в Баня-Луке на продвижение русского языка и культуры в Республике Сербской, Первый научно-методический Форум преподавателей русского языка и литературы Республики Сербской, ТГПУ им. Льва Толстого, Тула, Россия, Яахорина, 2024.
