Završni rad istržuje proces evroazijskih integracija na prostoru Evroazije, odnosno nastanak, djelovanje i institucionalizaciju tri međunarodne organizacije tog prostora, a to su: Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbjednosti, Evroazijska ekonomska unija i Šangajska organizacija za saradnju.
Master рад је настао као резултат вишегодишњег рада и истраживања, а основа је велика
посвећеност и љубав према природи. Користим класичне сликарске и цртачке технике
као начин изражавања, те су радови најчешће у техници уљаног сликарства на платну,
акварелних бојица на папиру и графитне оловке. Предмет овог мастер рада су
компликовани односи између људи и природе и кидање танких веза са природом које
доводе до тога да људи постаје деструктиван елеменат. Кроз писани рад помињем развој
људске цивилизације од самог почетка па све до данас и оно шта би људи могли у
будућности постати. Преиспитујем улогу човјека у настанку Антропоцена, новог доба у
историји нашег планета и кроз сопствену праксу и искуство у вртларству и узгоју биљака
нудим потенцијална рјешења у борби за заштиту наше околине.
Master rad se bavi komparativnom analizom manuskripta i prve objavljene
verzije djela Sonata romantika kompozitora Manuela M. Ponsea. Prvi dio rada posvećen je životu
i umjetničkom djelovanju kompozitora, s posebnim naglaskom na njegov odnos s Andresom
Segovijom, kao i značaju gitarskih djela koja su nastala upravo kao rezultat ovog poznanstva, a
koja su od ogromne važnosti za gitarističku literaturu i izvođaštvo. Budući da je Sonata romantika
napisana kao omaž Francu Šubertu i pisana je u njegovom kompozicionom stilu, u nastavku rada dat
je osvrt na stilsko-formalnu i melodijsku vezu sonate sa Šubertovim klavirskim sonatama, njegovim
Lidom i Muzičkim momentima.
U centralnom dijelu rada predstavljena je harmonsko-formalna struktura sva četiri stava
sonate, kao i detaljna komparativna analiza, prikaz svih odstupanja između originalnog i uređenog
teksta, odnosno između manuskript verzije Tilmana Hopštoka (2006) i prve štampane, takozvane
Segovijine verzije (1929), s vrlo jasnim tabelarnim prikazom svih razlika. Manji broj taktova je ostao
netaknut i potpuno identičan Ponseovom manuskriptu. U radu su navedene sve razlike većeg obima,
kao i one koje nisu pretjerano značajne u kompozicionom, harmonskom ili izvođačkom pogledu.
Razlike većeg obima i značaja detaljno su, radi preglednosti, objašnjene i praćene notnim primjerom.
Komparativna analiza četvrtog stava je izostavljena, jer stav nije pronađen u formi manuskripta, ali je
predstavljen njegov formalni oblik i harmonska struktura kako bi se stekao potpun utisak o djelu u
cjelini. Navedena su i reprezentativna gitarska izvođenja postojećih verzija djela.
Jedan od ciljeva master rada je da gitaristima približi problematiku Segovijinog uređivanja
Ponseovih djela, dok je krajnji, praktični cilj, omogućiti im pregled svih razlika u predstavljene dvije
verzije sonate kako bi mogli da ih razumiju i uzmu u obzir pri odabiru izdanja za buduću
interpretaciju na sceni.
