Kroz muzičko školovanje i cjelokupno izvođačko iskustvo u samostalnom radu i
djelovanju u kamernim sastavima, kao jednoj od najdražih formi muziciranja, imala sam priliku
često izvoditi djela kompozitora Astora Pjacole. Vodeći se time, za predstavljanje stečenog
znanja tokom školovanja na master studijama kamerne muzike, moj odabir za praktični dio
završnog ispita predstavljao je upravo jednu od meni omiljenih kompozicija argentinskog
virtuoza na bandoneonu, „Istoriju tanga”. Smatrala sam kako bi bilo korisno i praktično da isto
djelo odaberem za teoretski dio završnog ispita obuhvatajući analiziranje ovog muzičkog
ostvarenja sa stanovišta izvođača i violiniste.
U prva tri poglavlja rada za cilj istraživanja postavljen je osvrt na umjetničko djelovanje,
dostignuća i život kompozitora Astora Pjacole, što doprinosi rasvjetljavanju stila i kreiranja
bogatog stvaralačkog opusa prije detaljne analize kamernog djela, koje je obuhvaćeno u
odabranoj temi.
Nakon uvodnog dijela o kompozitoru, slijedi poglavlje koje se bavi strukturom i formom
kompozicije, kao i razradom teze izvođačke uloge violine, predstavljene u ovoj muzičkoj
kreaciji kroz opisivanje dijaloga i upotpunjavanje dva instrumenta, muzički tok, razvoj
melodije, harmonizaciju, fraziranje, promjene muzičkog karaktera i tempa i ostale
interpretativne i tehničke zahtjeve koji se postavljaju pred violinistu tokom pripreme i
realizacije izvođenja ovog složenog djela.
Проучавање и истицање улоге појединца у традиционалној музичкој
пракси Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, данас постаје све
више актуелна тема за етномузиколошко истраживање. Стога и
опредијељеност за тему мастер рада која носи назив Коста Плакаловић,
савремени народни гуслар. Приликом писања кориштена је Меријемова
метода која сагледава појединца кроз трипартни систем: музичке концепте,
музичко понашање и музички производ. Метода коју је Алан Меријем
образложио и објавио у књизи The anthropology of music (1964) напомиње да
ниједан дио који припада трипартном систему не може да стоји самостално и
да се међусобно прожимају, те се настоји сагледати и доказати одређени
аспекти савременог и народног гуслара. Као главни фактор у Меријемовој
методи намеће се проучавање индивидуе као дијела одређене културе.
Говориће се Кости Плакаловићу као савременом и народном гуслару, о
феномену гусларске праксе као изразито виталне и индивидуалне. Сагледаће
се портрет гуслара са свим поимањима о гуслама, о виђењу себе и других, о
дискографским издањима, о његовим наградама и признањима, као и о
његовом репертоару. Овим радом отвара се низ претпоставки које могу
заинтересовати будуће истраживаче да се истински и са другог аспекта
посвете сваком поглављу и теми за рад, а која су се само начела приликом
форме мастер тезе. Поред тога, мастер рад ће послужити као дио феномена
гусларске праксе Републике Српске и Босне и Херцеговине на
индивидуалном примјеру, у овом случају Косте Плакаловића.
Proučavanje negativnih posljedica konzumerističke ideologije, rasprostranjenog fenomena otuđenja i položaja čovjeka unutar društvene strukture društva je sastavni dio ovog rada.Pravilima konzumerističke ideologije ljudi se udaljuju od sebe, ali i od drugih članova društva, a glavnu ulogu preuzima tržište.
