2026-04-25T07:22:53Z https://www.pub.unibl.org/oai

oai:pub.unibl.org:62158 2024-06-13T13:25:28Z

Sara Dojčinović creator pravo Evropske unije, podjela nadležnosti, evropske integracije, implicitne nadležnosti, ERTA, Sud pravde Evropske unije, Lisabonski sporazum, prenos nadležnosti, Republika Srpska. Organizaciona šema nadležnosti EU je veoma razgranata i kompleksna. Iako je većina aktera saglasna da treba da postoje određena ograničenja nadležnosti kojima raspolaže Evropska unija, ne postoji jasan stav i konsenzus gdje su trenutno ta ograničenja, gdje bi trebalo da budu i u kojoj formi treba da se očituju. Podjela i razgraničenje nadležnosti između Evropske unije i država članica (vertikalna podjela ili vertikalni prenos) je ključno pitanje od koga zavisi djelovanje i njihovi međusobni odnosi. Važnost vertikalne raspodjele nadležnosti u Evropskoj uniji je u tome što određuje na kom nivou vlasti će se odlučivati, tj. da li neko pitanje treba da bude regulisano na centralnom, EU nivou, ili na nivou država članica. Osim u pravnom smislu, podjela nadležnosti ima i ekonomski značaj. Sa stanovišta interesa pojedinaca, efikasnija podjela nadležnosti, omogućava državama članicama i Evropskoj uniji efikasnije pružanje što kvalitetnijih javnih usluga građanima uz manju potrošnju državnih resursa, što u konačnici doprinosi boljoj ravnoteži i sprečavanju zloupotrebe ovlašćenja. Jedan od glavnih ciljeva Lisabonskog sporazuma bio je da podjelu nadležnosti učini transparentnijom, koherentnijom i efikasnijom u kontrolisanju evropskih integracija, posebno u određenim osjetljivim oblastima politike. U suštini, na ovaj način trebalo je da se riješi pitanje tzv. „potkradanja nadležnosti“, u slučajevima kad EU na prećutan i prikriveni način proširuje svoju nadležnost u pojedinim nejasno definisanim oblastima, uključujući i oblasti koje bi trebale biti u isključivoj nadležnosti država članica. All rights reserved text Master thesis oai:fedora.unibl.org:o:3097 https://www.pub.unibl.org/s/cir/item/62158 2024-03-06T12:11:11.944Z 62158