2026-04-25T15:02:09Z
https://www.pub.unibl.org/oai
oai:pub.unibl.org:51198
2023-09-06T19:52:45Z
Aspekti pijanizma u ciklusu "Godine Hodocasca" Franca Lista
/unibl/author/Sonja Bobrek
Дјело „Године ходочашћа“ представља збирку од три књиге циклуса за соло клавир Франц
Листа. Овај циклус се сматра ремек дјелом и сажетком Листовог музичког стила, прати
готово читав његов стваралачки развојни пут, представља синтезу његовог цјелокупног
умјетничког рада и на најбољи начин илуструје многостраност његове личности. Својим
иновативним рјешењима у погледу форме, стила и хармоније, Лист је оставио јединствен
печат и допринос развоју музичког покрета романтизма.
Франц Лист је био једна од централних умјетничких личности епохе романтизма, а
може се рећи у одређеном смислу и визионар музике XX вијека. Иако су шира публика
ранијих генерација, па чак и неки музиколози, врло често непотребно наглашавали његов
бурни живот, путовања и љубавне афере, у сјену је падала суштинска теза – да се ради о
генијалном умјетнику, великом хуманисти и добротвору, те интелектуалцу који је скретао
огромну пажњу свих слојева друштва свог времена својом необичном и харизматичном
појавом, те до тада незамисливим (како он сам каже „трансценденталним“) нивоом
извођаштва. Он је био активан истраживач и, у одређеном смислу, иноватор на пољу
музичког стваралаштва, али и један од отаца савремене пијанистичке педагогије, чији су
ученици генерацијама након њега преносили његов приступ извођаштву, стваралаштву и
педагогији.
Рођен је 22. октобра 1811. године у мјесту Доборјан (Doborján), које је до 1920.
године припадало Мађарској, а данас као Раидинг (Raiding) припада Аустрији. Прва знања
везана за музику добио је од свог оца Адама Листа. Већ са девет година је имао своје прве
концерте и публику је одушевљавао својим умјетничким темпераментом. На темељу
исказаног талента је добио стипендију за школовање у Бечу гдје је похађао часове клавира
код чувеног педагога Карла Чернија (директног ученика Лудвига ван Бетовена) и часове
композиције код Антонија Салијерија. 1823. године, Лист се преселио у Париз. Током
овог периода је дошао у контакте са многим водећим интелекуталцима, писцима и
сликарима тог доба, укључујући, између осталих, и Виктора Игоа, Хајнриха Хајнеа и
Алфонса де Ламартина. Инспирисан појавом неколицине генијалних композитора и
пијаниста свог времена, а посебно виртуозом на виолини Николом Паганинијем, Лист је2
постао одлучан у намјери да клавирско извођаштво, тј. комплетан пијанизам подигне на
дотада незамислив ниво. Париз почетком XIX вијека преузима титулу европске
престонице културе, а највећи генији тог времена долазе да живе и стварају у њему (у то
вријеме најчувенији прије Листа били су Сигизмунд Талберг и Александар Драјшок).
Управо та генерација пијаниста ријешила је неке од највећих изазова пијанистичке
технике свог времена и подигла извођачки ниво до дотад незамисливих висина. Листова
снага и способност да се издвоји у оваквом друштву састојала се у потпуном мајсторству
овладавања свим аспекатима клавирске технике коју су његови савременици гајили.
Од 1837. године, Лист је више пута пропутовао читаву Европу градећи једну од
најфасцинантнијих музичких каријера у историји. Процјењује се да је у овом периоду
Лист одржао преко хиљаду концерата. У међувремену, на приватном плану дешавају му
се велике промјене - након прекида дугогодишње везе са грофицом Мари Д`Агу са којом
је добио троје дјеце, Лист се сели у Вајмар гдје прихвата радно мјесто диригента и вође
оркестра. Присуство најчувенијег музичара свог времена је привукло огроман број
музичара, младих талената и ентузијаста за музику, што од Вајмара ствара престоницу
њемачке културе, какву је Вајмар представљао за Гетеовог времена. Лист у Вајмару ствара
своја најзрелија и најчувенија дјела у периоду између 1848. и 1861. године. Организовао је
фестивале, руководио симфонијским оркестром, писао музичке чланке, радио као педагог,
пијаниста и диригент. Крајем 1861. године, након смрти сина и кћерке, Лист се преселио у
Рим гдје се заредио, примивши прва четири нивоа заређења, те је компоновао претежно
духовну музику. Неколико година касније, Листа зову у Вајмар и Будимпешту да одржи
клавирске мајсторске курсеве, што он и чини те до краја живота живи на релацији Рим –
Вајмар – Будимпешта, настављајући оно што је сам назвао „троструким животом“. Његово
дјеловање утиче на оснивање музичке Академије у Будимпешти која и данас носи његово
име, а прво сједиште Академије било је управо у његовој кући. Умро је у Бајројту
(Bayreuth) у Њемачкој, 31. јула 1886. године.
Лист је био зачетник нове епохе клавирског израза и творац савременог пијанизма.
Проширио је хармонски језик свог времена до крајњих граница, утирући пут
композиторима који су долазили иза њега (Дебиси, Равел, Рахмањихов, Барток, Бузони и
многи други). Први је увео праксу солистичког концерта – реситала, тзв. „музичког
монолога“, на којем солиста наступа сам изводећи програм напамет. Његов непревазиђени3
таленат за импровизацију га води ка стварању форме парафразе, реминисценције,
фантазије на одређене теме – варијационе форме која се базирају на популарним темама
разних оперских и симфонијских дјела, али и традиционалних мелодија. У жељи да велика
дјела музичке литературе приближи што ширем кругу музичких љубитеља (обзиром да у
то вријеме није било медија, носача звука, нити било којег другог начина промовисања
музичке литературе осим концерта), он ствара огроман број клавирских транскрипција
симфонијских, оперских и камерних дјела чувених свјетских композитора.
Један је од пионира програмске музике, нове умјетничке форме у музичком
стварању у којој се преплићу елементи музике, књижевности и визуелне умјетности.
Створио је симфонијску поему – једноставачно оркестарско дјело које има програмски
карактер. Инспирацију за своја дјела Лист врло често налази у литерарним садржајима
тражећи тематику у којој има стварне или симболичке сродности са његовим животом и
романтичном природом.
Међутим, највећи значај у његовом комплетном опусу има његово оригинално
стваралаштво за клавир: циклуси Године ходочашћа, Трансцеденталне етиде, Мађарске
рапсодије. С обзиром на то да је Лист зачетник монотематизма, посебно мјесто у његовом
опусу припада Сонати у ха-молу. Поријекло монотематизма се може довести у везу са
његовим филозофско - религиозним погледима на свијет, односно његовом склоношћу ка
неоплатонистичком идеализму, а његово интересовање за литерарно и филозофско
стваралаштво (Платон, Паскал…) указује на дубље изворе његовог надахнућа.
2018-10-11
text
info:eu-repo/semantics/masterThesis
oai:fedora.unibl.org:o:767
https://au.unibl.org
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/at/legalcode
http://phaidra.unibl.org/o:767