2026-04-25T03:27:28Z https://www.pub.unibl.org/oai

oai:pub.unibl.org:51198 2023-09-06T19:52:45Z

text Master thesis Aspekti pijanizma u ciklusu "Godine Hodocasca" Franca Lista Sonja Bobrek Sonja Bobrek Unknown not applicable 2018-10-11 2018-10-11 2018-10-11 location unknown Дјело „Године ходочашћа“ представља збирку од три књиге циклуса за соло клавир Франц Листа. Овај циклус се сматра ремек дјелом и сажетком Листовог музичког стила, прати готово читав његов стваралачки развојни пут, представља синтезу његовог цјелокупног умјетничког рада и на најбољи начин илуструје многостраност његове личности. Својим иновативним рјешењима у погледу форме, стила и хармоније, Лист је оставио јединствен печат и допринос развоју музичког покрета романтизма. Франц Лист је био једна од централних умјетничких личности епохе романтизма, а може се рећи у одређеном смислу и визионар музике XX вијека. Иако су шира публика ранијих генерација, па чак и неки музиколози, врло често непотребно наглашавали његов бурни живот, путовања и љубавне афере, у сјену је падала суштинска теза – да се ради о генијалном умјетнику, великом хуманисти и добротвору, те интелектуалцу који је скретао огромну пажњу свих слојева друштва свог времена својом необичном и харизматичном појавом, те до тада незамисливим (како он сам каже „трансценденталним“) нивоом извођаштва. Он је био активан истраживач и, у одређеном смислу, иноватор на пољу музичког стваралаштва, али и један од отаца савремене пијанистичке педагогије, чији су ученици генерацијама након њега преносили његов приступ извођаштву, стваралаштву и педагогији. Рођен је 22. октобра 1811. године у мјесту Доборјан (Doborján), које је до 1920. године припадало Мађарској, а данас као Раидинг (Raiding) припада Аустрији. Прва знања везана за музику добио је од свог оца Адама Листа. Већ са девет година је имао своје прве концерте и публику је одушевљавао својим умјетничким темпераментом. На темељу исказаног талента је добио стипендију за школовање у Бечу гдје је похађао часове клавира код чувеног педагога Карла Чернија (директног ученика Лудвига ван Бетовена) и часове композиције код Антонија Салијерија. 1823. године, Лист се преселио у Париз. Током овог периода је дошао у контакте са многим водећим интелекуталцима, писцима и сликарима тог доба, укључујући, између осталих, и Виктора Игоа, Хајнриха Хајнеа и Алфонса де Ламартина. Инспирисан појавом неколицине генијалних композитора и пијаниста свог времена, а посебно виртуозом на виолини Николом Паганинијем, Лист је2 постао одлучан у намјери да клавирско извођаштво, тј. комплетан пијанизам подигне на дотада незамислив ниво. Париз почетком XIX вијека преузима титулу европске престонице културе, а највећи генији тог времена долазе да живе и стварају у њему (у то вријеме најчувенији прије Листа били су Сигизмунд Талберг и Александар Драјшок). Управо та генерација пијаниста ријешила је неке од највећих изазова пијанистичке технике свог времена и подигла извођачки ниво до дотад незамисливих висина. Листова снага и способност да се издвоји у оваквом друштву састојала се у потпуном мајсторству овладавања свим аспекатима клавирске технике коју су његови савременици гајили. Од 1837. године, Лист је више пута пропутовао читаву Европу градећи једну од најфасцинантнијих музичких каријера у историји. Процјењује се да је у овом периоду Лист одржао преко хиљаду концерата. У међувремену, на приватном плану дешавају му се велике промјене - након прекида дугогодишње везе са грофицом Мари Д`Агу са којом је добио троје дјеце, Лист се сели у Вајмар гдје прихвата радно мјесто диригента и вође оркестра. Присуство најчувенијег музичара свог времена је привукло огроман број музичара, младих талената и ентузијаста за музику, што од Вајмара ствара престоницу њемачке културе, какву је Вајмар представљао за Гетеовог времена. Лист у Вајмару ствара своја најзрелија и најчувенија дјела у периоду између 1848. и 1861. године. Организовао је фестивале, руководио симфонијским оркестром, писао музичке чланке, радио као педагог, пијаниста и диригент. Крајем 1861. године, након смрти сина и кћерке, Лист се преселио у Рим гдје се заредио, примивши прва четири нивоа заређења, те је компоновао претежно духовну музику. Неколико година касније, Листа зову у Вајмар и Будимпешту да одржи клавирске мајсторске курсеве, што он и чини те до краја живота живи на релацији Рим – Вајмар – Будимпешта, настављајући оно што је сам назвао „троструким животом“. Његово дјеловање утиче на оснивање музичке Академије у Будимпешти која и данас носи његово име, а прво сједиште Академије било је управо у његовој кући. Умро је у Бајројту (Bayreuth) у Њемачкој, 31. јула 1886. године. Лист је био зачетник нове епохе клавирског израза и творац савременог пијанизма. Проширио је хармонски језик свог времена до крајњих граница, утирући пут композиторима који су долазили иза њега (Дебиси, Равел, Рахмањихов, Барток, Бузони и многи други). Први је увео праксу солистичког концерта – реситала, тзв. „музичког монолога“, на којем солиста наступа сам изводећи програм напамет. Његов непревазиђени3 таленат за импровизацију га води ка стварању форме парафразе, реминисценције, фантазије на одређене теме – варијационе форме која се базирају на популарним темама разних оперских и симфонијских дјела, али и традиционалних мелодија. У жељи да велика дјела музичке литературе приближи што ширем кругу музичких љубитеља (обзиром да у то вријеме није било медија, носача звука, нити било којег другог начина промовисања музичке литературе осим концерта), он ствара огроман број клавирских транскрипција симфонијских, оперских и камерних дјела чувених свјетских композитора. Један је од пионира програмске музике, нове умјетничке форме у музичком стварању у којој се преплићу елементи музике, књижевности и визуелне умјетности. Створио је симфонијску поему – једноставачно оркестарско дјело које има програмски карактер. Инспирацију за своја дјела Лист врло често налази у литерарним садржајима тражећи тематику у којој има стварне или симболичке сродности са његовим животом и романтичном природом. Међутим, највећи значај у његовом комплетном опусу има његово оригинално стваралаштво за клавир: циклуси Године ходочашћа, Трансцеденталне етиде, Мађарске рапсодије. С обзиром на то да је Лист зачетник монотематизма, посебно мјесто у његовом опусу припада Сонати у ха-молу. Поријекло монотематизма се може довести у везу са његовим филозофско - религиозним погледима на свијет, односно његовом склоношћу ка неоплатонистичком идеализму, а његово интересовање за литерарно и филозофско стваралаштво (Платон, Паскал…) указује на дубље изворе његовог надахнућа. http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/at/legalcode 51198 item oai:pub.unibl.org:51198